Ovaj blog je namenjen za sve iskrene ljubitelje prirode! Ovo je samo početak, blog ce redovno biti dopunjavan novim podacima. Vaše sugestije i komentari su uvek dobro došli. Za sve informacije možete me kontaktirati putem i-mejla baxy011@gmail.com

AVALA

Planina Avala nalazi se jugoistočno od Beograda, glavnog grada Srbije, i jednog od najvećih gradova na Balkanu. Udaljenost od Beograda različito je procenjivana. Tako sam na internetu našao podatke o udaljenosto od 16,5 km do čak 20 km. Njena nadmorska visina iznosi 511 m. Ime "Avala" orijentalnog je porekla i potiče od arapske reči "havala" što znači "vidikovac", odnosno mesto ili objekat koji ima pred sobom dobar vidik i dominira okolinom. Jedna je od najpoznatijih i najposećenijih srpskih planina. Avala je uz Triglav, Durmitor, Plitvička jezera, Velebit, Lovćen i Lipovicu 1937. proglašena Nacionalnim parkom. Posetioci se, uživajući u prirodnim lepotama Avale, mogu osvežiti na izvoru hladne vode i na izvoru "Sakinac", a zaljubljenici u biljke mogu na ovoj šumovitoj planini naći više od 50 vrsta lekovitih trava. Na vrhu Avale nalaze se ugostiteljski objekti: Hotel "Avala", planinarska kuća "Mitrovićev dom" i Studentsko odmaralište "Čarapićev brest". U podnožju Avale su: Motel "1000 ruža", Pansion "Beograd", restorani "Lipovica", "Lovački sastanak" i drugi.

Avala kao vojno utvrđenje

Još u antičko doba Rimljani, koji su vladali gradom Singidunumom (današnji Beograd), podigli su na Avali vojničko utvrđenje da bi kontrolisali prilaz samom gradu ali i da bi zaštitili svoje rudnike, koje su imali u podnožiju planine. Tokom srednjeg veka na Avali se nalazio srpski grad Žrnov, koji su Turci osvojili 1442. godine. Ali, Segedinskim primirijem 1444. godine Turci bivaju primorani na obnovu srpske despotovine kada je i Žrnov ponovo vraćen Srbima. Tokom novog pohoda na Srbiju Osmanlije (Turci) opet osvajaju grad 1458. godine. Ugarska vojska pokušala je da povrati Žrnov 1515. godine, pomoću teške artiljerije. No, taj njihov napad završen je teškim porazom. Nakon pada Beograda pod Osmanlije 1521. godine grad Žrnov počinje da gubi svoj strateški značaj. Pretpostavlja se da je utvrđenje konačno napušteno u XVIII. veku. Ostaci utvrđenja na Avali uništeni su 1934. godine da bi se na tom mestu podigao spomenik Neznanom junaku, rad čuvenog vajara u kraljevini Jugoslaviji Ivana Meštrovića. Taj postupak oštro je osuđen od strane javnosti!

Spomenik Neznanom junaku

Nakon tragičnih dešavanja za Srbe i Srbiju tokom Prvog svetskog rata (1914-1918), stanovnici okolnih, podavalskih sela, pronašli su u okolini planine više grobova srpskih vojnika. Među njima se nalazio i jedan grob nepoznatog vojnika. Narod je tom vojniku podigao srkomni spomenik 1922. godine. Kasnije je Državni odbor za podizanje spomenika doneo odluku o podizanju velelepnog mauzoleja, čija gradnja je trajala od 1934 do 1938. godine. Mauzolej je poznat i kao spomenik Neznanom junaku. Delo je poznatog vajar Ivana Meštrovića. Spomenik je rađen od jablaničkog granita, a posebno je poznat po svojim karijatidama koje predstavlaju žene u narodnim nošnjama iz svih delova tadašnje države.

Avalski toranj

Nekada, u bivšoj SFRJ, Avala je posebno bila poznata po “Avalskom tornju”, velelepnoj građevini visokoj 202,87 m. Avalski toranj je bio jedan od najlepših tv repetitora u Evropi; završen je posle petogodišnje izgradnje 1965. godine. Bio je vrhunac naše arhitekture koga su konstruisali arhitekte Uglješa Bogdanović i Slobodan Janjić i konstruktor-akademik Milan Krstić. Radove je izvelo Građevinsko preduzeće “RAD” iz Beograda. Toranj na Avali je, pored Pobednika (kipa) na beogradaskoj tvrđavi Kalemegdanu, postao jedan od simbola grada Beograda. Tako je bilo sve do tragičnog 29. aprila 1999. godine kada su ga srušile bombe NATO pakata, tokom zlikovačke tromesečne agresije na SRJ. Trenutno je u toku izgradnja novog tornja na Avali, za koji kažu da će biti replika starog! No, videćmo šta će biti urađeno.

Resničko jezero “Pariguz”

Ono po čemu se Avala još prepoznaje kod upućenijih ljubitelja prirode jeste jezero koje se nalazi u njenoj blizini. Radi se o jezeru Pariguz, pokraj naselja Resnik. Resnik je prigradsko naselje u beogradskoj opštini Rakovica, koje se većim delom nalazi na brdu (tzv. Resnik Brdo) koje je deo Avalskog planinskog masiva. Zajedno sa okolnim naseljima koje obuhvata, ima oko 35000 stanovnika. Upućeniji kažu da se nekada moglo kupati u jezeru, ali nemarom ljudi voda je danas bakteriološki neispravna za kupanje i piće. Trenuto najčešći posetioci jezera su pecaroši, ali i svi oni koji žele da svoje vreme provedu ovde, uživajući u divnoj prirodi oko jezera.

Za iskrene ljubitelje prirode

Ovaj blog je prvenstveno namenjen iskrenim ljibiteljima prirode. Lično se ubrajam u njih. Zbog obaveza, ali i nekih drugih razloga, nemam puno vremena niti mogućnosti da putujem po čitavoj Srbiji, ili obilazim strane zemlje. No, čovek ako je dovoljno kreativan može naćin načina da uživa u puno toga! Možda nemam hiljade i hiljade evra da putujem do Himalaja, ili tropskih džungli, ali mogu da uživam u prirodi koja mi je na dohvat ruke – u planini Avali i njenom predivnom područiju. Tajne i lepote Avale otkrivam već godinama. Verujem da sa za to vreme stekao dovoljno iskustva da mogu i drugima da ga prenesem. Konkretno ja nisam planinar, jer nemam svu potrebnu opremu, ogromno iskustvo, ali sam prirodnjak-rekreativac. Odlazim u pirodu da bih uživao, da bih očuvao svoje zdravlje, našao mir (kada mi treba), ali i da bih uživao u svakom danu, svakom trenu. Boravak u prirodi je višestruko koristan za čoveka. Ali danas, usled brzog gotovo ubitačnog tempa života, mnogi na to gledaju kao gubljene vremena! To naravo nije tačno. Svaki moj izlet u prirodu, a neki su trajali po čitav dan, donosio je meni ali i mojim saputnicima divne trenutke opuštanja i odmora, i još lepša sećanja. Neka su zabeležena i fotografijama, koje ovde postavljam. Iskreni ljibitelji prirode ne dopustite da vam drugi govore šta je dobro za vas a šta ne! Ako se lepo osećate tokom svojih izleta – samo napred! Činite veliku stvar za sebe! Dodatni podsticaj neka vam bude i da je naučno (medicinski) dokazano da fizički aktivnije osobe su vitalnije, srećnije i da drastično smanjuju rizik od srčanih i drugih bolesti! Ako volite prirodu onda to znači i da volite svoje zdravlje. Najlepše je kada oboje čuvamo sa jednakom revnošću.